Posle prvog teksta o urbanističko-arhitektonskim idejama koje nikada nisu došle u fazu realizacije red bi bio da posle dugo, dugo, dugo vremena napišem nešto novo, a na istu temu. Ovaj put su sve fotografije/skice izvučene iz urbanističkog plana Beograda za 1912. godinu, a autor plana je francuski arhitekta, Alban Chambon. Nakon gledanja fotki ostaće samo veliki žal za odsustvom realizacije ovog plana. Da ne zaboravim, ko nije pročitao prvi tekst slične tematike neka klikne ovde. Verovatno je glupo napominjati, ali nije loše ponoviti, klik na fotku za ogroman format.
Kraljev dvor
Pošta na mestu današnje palate Albanija
Zgrada suda u dodiru Makedonske i Dečanske ulice
Terazije
Zgrada muzeja u Tasmajdanskom parku
Medicinski fakultet
Hram Svetog Save
Ministarstva i Parlament na mestu današnjeg parka Tašmajdan
Lokacija i zgrada nepoznati
Hvala Vukomanu na skicama.
Au, vidi Hram! Da li je moguće da bi ovakav predlog uopšte bio prihvaćen tada, deluje previše avangardno?
Što se ostalih slika tiče, iz ove sad perspektive mi se čini da je plan bio veoma ambiciozan, možda i previše. Naravno, ne treba ni da napominjem da mi se sviđa
Možemo samo da nagađamo, a zanimljivo je da je za ovu zgradu manje, više projektovao Albanov sin Alfred. Ništa sa tim hramom nije kako valja. Prvo je nekih 100 godina zidan na pogrešnom mestu, a zatim je izgled hrama tokom same izgradnje menjan jedno dva, tri puta i na kraju nema veze ni sa jednim rešenjem.
Meni se iskreno ovo rešenje sviđa jer je mnogo monumentalnije + bi bilo mnogo poznatije u svetskim okvirima zbog svoje jedinstvenosti (čitaj turistička atrakcija).
Eh, da je Beograd kroz istoriju vise zidan i cuvan, a manje rusen, danas ne bi bio Beograd. Vecina ovih prizora podseca na glavne turisticke atrakcije svetskih metropola. Ne samo da bi ovakav eksterijer godio modernim Beogradjanima, nego bi privlacio i mnogo vise turista. Istorija nas uci da ne ponavljamo iste greske. No cini se da niko ne mari za uciteljicu zivota. I danas na konkursima pobedjuju rodbinske veze, a ne kvalitet i lepota. Zamislite samo Beograd 2010.: umesto da idem u NYC i vidim Bruklinski most, evo ga Most Kralja Aleksandra, sto bi do fontane “Di trevi”, kad sam blizu terazija, gde do “Maria-Theresien-Platz”, kad je Tasmajdan lepsi,Boljsoj teat. i Sud ili Tadz Mahal i Hram. Ovako, pasos u ruke i na put Beograde, pa da vidis gde si pogresio! Lep je Beograd i ovakav kakav je, ali tek za 100 000 turista/god. I dok prestonice Evrope, kao sto su Bec, Rim ili Pariz, godisnje glade bradu milionskim ciframa prihoda od posetilaca koji rado hrle ne bi li napunili memorije svojih foto aparata do poslednjeg megabajta, Beogradske vlasti sputavaju svaki iole inovativniji predlog buduceg Beograda.
svidele su mi se ove skice tako da sam ih objedinio u jedan slajd show sto mi se cini da lepse izgleda.
Postavio sam ga na youtube pa ga pogledajte
Cahmbonov plan iz 1908. je jedan od najambicioznijih u procesu modernizacije Beograda!
Nije mi jasno šte se dogodilo sa njim, zašto nije usvojen? I da li je uopste sačuvan?
Koji je izvor fotografija?
Fascinantno. Bilo je vizije ali nije bilo snage. Prevladali su sitni sicardzijski interesi. Ne volim megalomanske poduhvate ali ovo zaista daje perspektivu dogadjajima i opominje nas sta jesmo a sta nismo….
Гледам ове слике и плаче ми се! Какав смо град могли имати, колико би Београд сад био лепши!
Beograd je i bio mnogo lepsi ali na zalost nacisti su porusili 2/3
6. Aprila 41.:( I dan danas nacisti i ostali klerofasiti nastavljaju sa rusenjem svega lepog u Srbiji, i to nakon svake fudbalske utakmice.
Bilo bi dobro da se napravi neki nacionalni program za rekonstrukciju na znamenitijih zdanja koji su poruseni, pocevsi od Rimskih kupatila na platou i na mestu stare narodne biblioteke porusene u drugom sv ratu.
pa zatim srednjovekovnog Beograda kakav je izgledao za vreme Despota Stafana Lazarevica.