Palata Albanija – Od prizemljuše do višespratnice

Odlučih da napišem ovaj post u inat nekim akcijama na koje sam sasvim slučajno naišao na internetu. Naime, radi se o akciji preimenovanja palate Albanija u palatu Kosovo ili Metohija, a to sve normalno pod parolom patriotizma i ne znam više čega ne. Verovali ili ne, ali se ova ideja prvi put javlja još 80-tih, ali je poslednjih godina sve češće gurana u javnost. Namerno neću ovde davati linkove ka tim debilnim akcijama, ali ako malo proguglate iznenadićete se. Ono što je najtragičnije u svemu jeste što ta zgrada nema nigde zvaničan naziv “Palata Albanije”, već je to nezvanični naziv koji se održao u narodu te je vrlo čudno šta će onda tačno ti ljudi da menjaju s’obzirom da zgrada zvanično ne poseduje taj naziv (nešto slično kao što su svi zvali zgradu SIV-a iako nigde nije postojao takav naziv nego je novinarima bilo lakše da se tako snalaze i pišu).

Ovaj post će se više baviti istorijatom ove zgrade, koja obeležava jedan deo grada, kao i samog prostora na kojem je zgrada izgrađena. Nažalost, novinarstvo je kod nas poslednjih 20 godina u vrlo lošem stanju te se stoga često mogu pročitati netačne informacije koje su toliko puta ponovljene da je narod počeo da veruje u njih.

Vratićemo se u polovinu XIX veka, tačnije u okolinu 1840. godine kada je najverovatnije podignuta kuća u kojoj se nalazi kafana Albanija tačnije prvi naziv kafane je bio “Kafana kod Albanije” što se može videti i na sledećoj slici koja je nastala 1914. godine.

Kafana je verovatno negde posle prvog svetskog rata izbacila iz naziva reč “kod” i ostao je naziv kafana Albanija. Ova kafana je bila na odličnom mestu jer je odmah tu u blizini bio hotel Moskva, a svako ko je hteo da pođe ka Kalemegdanu je morao da prođe pored nje i čuvenog sata koji je Beograđanima bio neka vrsta odredišta kao današnjim generacijama spomenik Knezu Mihajlu (u narodu je ovaj spomenik poznatiji kao “Konj”).

Kafana Albanija je bila jedna od najposećenijih kafana starog Beograda

Kafana je iznutra bila u još strašnijem izdanju nego spolja, a izveštaj vlasti iz 1938. kaže da je kafana bila uglavnom izgrađena od blata, trošnog drveta, kao i da je imala ogromnih problema sa ventilacijom. Čest gost ove kafane pored mnogih poznatih Beograđana onog doba je bio i čuveni pisac, Branislav Nušić.

Početak Knez Mihajlove sa kafanom Albanija na čelu

Ono oko čega se pravi često greška jeste naziv same kafane. Najpopularnija teza glasi da je kafana dobila ime u znak zahvalnosti Albanije što je dopustila srpskoj vojski da se povuče preko njene teritorije tokom prvog svetskog rata. Ova informacije je netačna iz jednog jedinog razloga jer se na slikama kafane koje su nastale mnogo pre prvog svetskog rata vidi da se kafana zove Albanija. Ovo inače nije jedina kafana koja je nosila ovakvo ime, takođe su postojale kafane “Mala Albanija” i “Albanez”.

Kafana Albanez

Upravo je kafan Albanez vrlo zanimljiva pri otkrivanju imena kafane Albanija. Kafana Albanez se nalazila na samo par metara od Albanije tj. na Terazijama. Ugostitelj u ovoj kafani je bio Mihajlo Kostić koji je račune potpisivao sa “kod Albaneza Skenderbega”. Zašto je on to činio niko ne zna, ali se zna da je 1896 prešao da radi u kafanu Albanija i tu je najveća dilema, da li je on zatekao to ime po dolasku ili je hteo na svoj stari ugled da privuče mušterije i dao naziv kafani Albanija.

Kafana Albanija doživljava još jednu promenu imena, verovatno 30-tih godina, i postaje restoran Albanija.

Restoran Albanija

14.01.1938. Hipotekarna banka Trgovačkog fonda Kraljevine Jugoslavije objavljuje oglas pod sledećim nazivom “Konkurs za “Izradu idejne skice za novu zgradu hipotekarne banke Trgovačkog fonda u Beogradu”". Kao što se vidi nijednom rečju se ne spominje palata Albanije osim u novnskim člancima toga vremena. 06.04.1938. se objavljuju imena pobednika na konkursu i od tog trenutka počinje čitava zavrzlama oko toga ko je autor zgrade.

Konkurs se smatrao neuspešnim i nije dodeljena prva nagrada dok su drugu nagradu prvobitno dobili arhitekte iz Zagreba, Branko Bon i Milan Grakalić, ali im je nagrada oduzeta jer u to doba njihova škola nije imala rang visoko školske ustanove, kojije dobila naredne godine, 1939. Zbog ovoga, drugu nagradu dobijaju Hinko Bauer i Marjanu Haberleu dok treću nagradu dobija Milan Zloković.

3. rangirano rešenje, arhitekte Milana Zlokovića

2. rangirano rešenje, arhitekata Hinka Bauera i Marjana Haberlea

Pobedničko rešenje, arhitekata Branka Bona i Milana Grakalića

Pošto se žiriju najviše svidelo rešenje Bona i Grakalića oni odlučuju da ga prihvate kao pobednika, ali uz određene izmene. Zbog situacije sa diplomama, Grakalić i Bon unajmljuju beogradskog arhitektu Miladina Prljevića da ih predstavlja u ovom poslu. Nakon izvršenih izmena fasada Hiptekarna banka otkupljuje projektnu dokumentaciju, ali kaže autorima da će verovatno odustati od gradnje zbog mogućeg rata. Ovo je verovatno bio samo izgovor jer je poznato da je bilo nesuglasica oko honorara. Nakon odlaska Bona i Grakalića u Zagreb kreće se sa gradnjom palate. Bon i Grakalić su se najviše žalili što se uopšte ne navode kao autori objekta već se sve zasluge prebacuju na Miladina Prljevića.

Ključnu ulogu u toku izgradnje ima statičar, Đorđe Lazarević, koji je svoj posao odradio besprekorno dobro da prilikom savezničkog bombardovanja, bomba od pola tone nije uspela da sruši zgradu.

Početak izgradnje

Nedeljno je nicao po jedan sprat

Izgradnja se bliži kraju

Izgradnja je završena 20. oktobra 1939. U tom trenutku je već počela Nemačka agresija na Poljsku koja se posle uzima kao početak drugog svetskog rata. nažalost dolaze crni dani po “Palatu Albanije”.

Po završetku radova

Rekonstrukcija

Tito

Kada je bila izgrađena, palata je dominirala svojom okolinom, ali se sticao utisak da je mogla biti malo viša od zvaničnih 45 metara. Ovo je na umu imao i Bon koji je napravio i projekat za nadogradnju još četiri sprata. U realizaciju tj. pribavljanje dozvola se krenulo početkom 1990., ali je još jedan rat omeo ovu nadogradnju kojom bi ova zgrada opet dominirala svojom okolinom. Možda je i bolje što se od toga odustalo s’obzirom na iskustvo Beograda sa nadogradnjama.

[via: zabavnik]

*posebna zahvalnost svim momcima sa SSC-a koji su pomogli, kao i autoru prve i poslednje fotografije